Ko­rup­ci­ja pred­sta­vlja naj­bit­ni­ji pro­blem ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri, a pri­sut­na je u zdrav­stvu, obra­zo­va­nju i dru­gim gra­na­ma vla­sti, uklju­ču­ju­ći i agen­ci­je za spro­vo­đe­nje za­ko­na i su­do­ve, kon­sta­to­va­no je u go­di­šnjem iz­vje­šta­ju ame­rič­kog Stejt departmenta o ljud­skom pra­vi­ma. Ame­rič­ka vla­da upo­zo­ra­va o uti­ca­ju vla­sti na me­di­je pu­tem ogla­ša­va­nja iz jav­nih fon­do­va, ne­ka­žnji­vo­sti za rat­ne zlo­či­ne, rast bro­ja ubi­sta­va. U iz­vje­šta­ju upo­zo­ra­va­ju o pre­na­tr­pa­nim za­tvo­ri­ma, ne­a­de­kvat­noj me­di­cin­skoj njezi za­tvo­re­ni­ka, pro­ble­mi­ma po­ro­dič­nog na­si­lja i od­la­ga­nju re­sti­tu­ci­je, o pri­si­li po­li­ci­je i za­tvor­skih ču­va­ra, kao i o pro­ble­mu se­lek­tiv­nih abor­tu­sa.
Stejt department je iz­ra­zio za­bri­nu­tost zbog dis­kri­mi­na­ci­je i na­si­lja nad pri­pad­ni­ci­ma et­nič­kih ma­nji­na (Ro­ma, Aška­li­ja, Egip­ća­na, Al­ba­na­ca, Bo­šnja­ka), te oso­ba sa in­va­li­di­te­tom i pri­pad­ni­ka LGBT za­jed­ni­ce.
– Ne­ka­žnji­vost i da­lje pred­sta­vlja pro­blem, iako je do­šlo do po­ve­ća­nja go­nje­nja zbog ko­rup­ci­je, uklju­ču­ju­će i ne­ke vi­so­ke zva­nič­ni­ke vla­da­ju­će par­ti­je – kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju za 2016. go­di­nu.
Ta­ko­đe, uka­zu­ju i da za­kon pred­vi­đa kri­vič­ne sank­ci­je za ko­rup­ci­ju zva­nič­ni­ka, ali da Vla­da ne spro­vo­di efi­ka­sno za­kon i ko­rup­ci­ja i da­lje pred­sta­vlja pro­blem.
– Po­sto­je do­ka­zi da su ne­ki vla­di­ni zva­nič­ni­ci umi­je­ša­ni u ko­rup­ci­ju pro­šli ne­ka­žnje­no. Jav­nost gle­da na ko­rup­ci­ju kao en­dem­sku u vla­di i na dru­gim mje­sti­ma u jav­nom sek­to­ru na lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou. Ovo je po­seb­no slu­čaj u obla­sti zdrav­stva, vi­so­kog obra­zo­va­nja, pra­vo­su­đa, ca­ri­na, po­li­tič­kih par­ti­ja, po­li­ci­je, u ur­ba­ni­zmu, gra­đe­vin­skoj in­du­stri­ji i za­po­šlja­va­nju – ob­ja­vlje­no je u iz­vje­šta­ju ame­rič­ke vla­de.
Kon­sta­tu­je se da je po­bolj­šan ka­pa­ci­tet Agen­ci­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, ali i da je i da­lje ostao ogra­ni­čen.
– Po­li­ti­za­ci­ja, sla­be pla­te i ne­do­sta­tak mo­ti­va­ci­je i obu­ke dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka či­ni plod­no tlo za ko­rup­ci­ju. Ko­rup­ci­ja u po­li­ci­ji i ne­pri­kla­dan uti­caj vla­sti na po­na­ša­nje po­li­ci­je i da­lje pred­sta­vlja pro­blem – pi­še u iz­vje­šta­ju.
Na­vo­de da za­kon pred­vi­đa jav­ni pri­stup vla­di­nim po­da­ci­ma, ali zva­nič­ni­ci još ni­je­su obez­bi­je­di­li ta­kav pri­stup, po­seb­no pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma o pri­va­ti­za­ci­ji imo­vi­ne ko­ja je bi­la u jav­nom vla­sni­štvu.
Ame­rič­ka vla­da je za­bi­lje­ži­la slu­ča­je­ve kr­še­nja pra­va na mir­no oku­plja­nje, ne­ri­je­šen prav­ni sta­tus hi­lja­da li­ca ra­se­lje­nih su­ko­ba sa pro­sto­ra Bal­ka­na to­kom su­ko­ba 1990. kon­sta­tu­ju­ći da je bi­lo iz­vje­šta­ja o po­vre­di pra­va rad­ni­ka od stra­ne po­slo­da­va­ca i vla­sti, pri­sil­nog ra­da i ra­da dje­ce, te dis­kri­mi­na­ci­je pri­li­kom za­po­šlja­va­nja zbog in­va­li­di­te­ta, po­la i na­ci­o­nal­no­sti.
– Do­šlo je do po­ve­ća­nja bro­ja ubi­sta­va i po­ku­ša­ja ubi­sta­va iz­me­đu or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa. To­kom pr­vih de­vet mje­se­ci pro­šle go­di­ne bi­lo je osam smrt­nih slu­ča­je­va i 12 po­ku­ša­ja ubi­stva u ve­zi sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom. Bi­lo je ta­kvih pet slu­ča­je­va u istom pe­ri­o­du 2015. go­di­ne – do­da­je se u iz­vje­šta­ju.
Na­vo­di se da se če­ka okon­ča­nje kri­vič­nog po­stup­ka pro­tiv ko­man­dan­ta Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce (SAJ) Ra­do­sa­va Lje­ško­vi­ća zbog sa­u­če­sni­štva u pri­kri­va­nju do­ka­za u pre­bi­ja­nju Mi­lo­ra­da Mi­ja Mar­ti­no­vi­ća, to­kom pro­te­sta u ok­to­bru 2015. go­di­ne.
Stejt department upo­zo­ra­va da su si­stem­ske sla­bo­sti, kao što su po­li­tič­ki uti­caj i odu­go­vla­če­nje po­stu­pa­ka, sma­nji­li po­vje­re­nje jav­no­sti u efi­ka­snost i ne­pri­stra­snost sud­stva.
– Ve­li­ki broj za­htje­va za po­vra­ćaj imo­vi­ne za pri­vat­ne i vjer­ske objek­te, od­u­ze­te to­kom ko­mu­ni­stič­kog do­ba, osta­li su ne­ri­je­še­ni. I pri­vat­ni po­je­din­ci i or­ga­ni­za­ci­je, kao što je Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, kri­ti­ko­va­li su Vla­du zbog ka­šnje­nja u rje­ša­va­nju ovog pro­ble­ma – na­ve­de­no je u ana­li­zi ame­rič­ke vla­de.
To­kom pro­šle go­di­ne, ka­ko se na­vo­di, ni­je bi­lo fi­zič­kih na­pa­da na no­vi­na­re, ali su me­di­ji iz­vi­je­sti­li o pri­jet­nja­ma i na­pa­di­ma na imo­vi­nu pred­stav­ni­ka me­di­ja.
– Mno­gi na­pa­di iz pret­hod­nih go­di­na osta­li su ne­ri­je­še­ni ili ni­je­su ima­li sud­ske od­lu­ke. Da­na 27. ok­to­bra Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci je po­čeo pro­ces pro­tiv is­tra­ži­vač­kog no­vi­na­ra Jo­va Mar­ti­no­vi­ća i 13 dru­gih li­ca, ko­ji je op­tu­žen za na­vod­no uče­šće u tr­go­vi­ni dro­gom. Re­por­ter se iz­ja­snio da ni­je kri­v, in­si­sti­ra­ju­ći da su nje­go­vi kon­tak­ti sa dru­gim op­tu­že­ni­ma či­sto ve­za­ni za nje­gov rad kao no­vi­na­ra. Broj­ne me­đu­na­rod­ne i lo­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je kri­ti­ko­va­le su tra­ja­nje pri­tvo­ra Mar­ti­no­vi­ću pri­je su­đe­nja i po­zva­li vla­sti da osi­gu­ra­ju pra­vič­no su­đe­nje. Ape­la­ci­o­ni sud je 12. apri­la još jed­nom po­tvr­dio od­lu­ku Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, ko­jom je Da­mir Man­dić osu­đen na 19 go­di­na za­tvo­ra kao sa­u­če­snik u ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća, glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka dnev­nog li­sta „Dan” 2004. go­di­ne. Dru­gi mo­gu­ći po­či­ni­o­ci i na­lo­go­dav­ci ubi­stva osta­li su ne­po­zna­ti. Vla­da je 30. ju­na po­nu­di­la mi­li­on eura kao na­gra­du za in­for­ma­ci­ju ko­ja bi do­ve­la do hap­še­nja Jo­va­no­vi­će­vih ubi­ca – na­vo­di Stejt department.
Na­po­mi­nju da je Vla­da ob­no­vi­la ko­mi­si­ju za pra­će­nje is­tra­ga na­pa­da i pri­jet­nji nad no­vi­na­ri­ma i me­di­ji­ma.
– Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je i za­mje­nik glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Ni­ko­la Mar­ko­vić na­vo­di da je vlast ome­ta­la rad Ko­mi­si­je, ne do­zvo­lja­va­ju­ći nje­nim čla­no­vi­ma pri­stup re­le­vant­nim po­da­ci­ma. Par­la­ment je 20. ju­la stvo­rio ad hok od­bor ko­ji će nad­gle­da­ti is­tra­gu o na­pa­di­ma na no­vi­na­re i me­di­je – pi­še u iz­vje­šta­ju.
U iz­vje­šta­ju o ljud­skim pra­vi­ma se is­ti­če da su se ne­za­vi­sni i pro-opo­zi­ci­o­ni me­di­ji ža­li­li na ne­pra­ve­dan tret­man i eko­nom­ske pri­ti­ske od stra­ne mi­ni­star­sta­va i dr­žav­nih agen­ci­ja. Po­zi­va­ju se na iz­vje­šta­je Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) da se se­lek­tiv­nom i ne­tran­spa­rent­nom di­stri­bu­ci­jom jav­nih sred­sta­va stvra­ra ne­pra­ved­no me­dij­sko okru­že­nje i ob­lik ta­ko­zva­ne „me­ke cen­zu­re”.A.O.


Tu­žba

Ame­rič­ka vla­da kon­sta­tu­je da cr­no­gor­sko za­ko­no­dav­stvo ne sa­dr­ži od­red­be o kle­ve­ti, ali da se me­di­ji su­o­ča­va­ju sa tu­žba­ma zbog kle­ve­te u par­nič­nim po­stup­ci­ma.
– To­kom go­di­ne, Osnov­ni sud u Pod­go­ri­ci do­nio je od­lu­ku po tu­žbi se­stre biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, Ane Ko­la­re­vić, pro­tiv dnev­nog li­sta „Dan”. Ko­la­re­vi­će­va je 2015. tu­ži­la „Dan” za kle­ve­tu zbog iz­vje­šta­va­nja o nje­nom na­vod­nog uče­šću u še­mi mi­ta u ve­zi sa pri­va­ti­za­ci­jom te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne kom­pa­ni­je. Ko­la­re­vić je pret­hod­no do­bi­la tri slič­na slu­ča­ja pro­tiv „Da­na”, „Vi­je­sti” i „Mo­ni­tor”, a sva­ki je mo­rao da pla­ti 5.000 eura na ime od­šte­te. Pro­vla­di­ni ta­blo­i­di na­sta­vi­li su da vo­de kam­pa­nje pro­tiv po­je­di­na­ca i or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji su kri­ti­ko­va­li Vla­du. U jed­nom ta­kvom slu­ča­ju, Tea Gor­janc Pre­le­vić, iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va, tu­ži­la je Pink M te­le­vi­zi­ju za kle­ve­tu, a 17. ma­ja Osnov­ni sud i Pod­go­ri­ci je pre­su­dio u nje­nu ko­rist i ka­znio Pink M sa 1.000 eura – do­da­ju u iz­vje­šta­ju.